1 Chronicles 13
1 Давид се посаветова са заповедницима над хиљадом и над стотином и са свим старешинама.
2 Потом Давид рече целом збору Израиљевом: „Ако се слажете и ако је воља Господа, Бога нашег, да поручимо на све стране својој осталој браћи, по свим крајевима израиљским и свештеницима и левитима по градовима њиховим са околином, да дођу до нас.
3 Да донесемо к себи ковчег Бога свога јер га нисмо тражили од Сауловог дана.”
4 Сав збор рече да се уради тако јер се предлог свидео целом народу.
5 Тако Давид окупи сав Израиљ од Сихора египатског до Емата да пренесу ковчег савеза из Киријат-Јарима.
6 Потом оде Давид с целим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога, Господа који седи на херувимима и чије се име призива.
7 Ставише ковчег Божји на нова кола из куће Авинадавове, а Уза и Ахијо су управљали колима.
8 Давид и сав Израиљ играли су пред Богом из све снаге. Певали су уз звуке цитри, харфица, бубњева, кимвала и труба.
9 Кад су дошли до њиве Хидонове, Уза се маши руком да придржи ковчег јер су волови повукли у страну.
10 Господ се разгневи на Узу и удари га зато што је додирнуо руком ковчег, тако да умре ту пред Господом.
11 Давид се ожалости што Господ уби Узу. Зато се зове оно место Фарес-Уза до данас.
12 У тај дан уплаши се Давид Бога и рече: „Како ћу пренети к себи ковчег Божји?”
13 Зато није пренео Давид ковчег к себи у Давидов град, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14 Ковчег Божји остаде у кући Овид-Едома три месеца и Господ благослови дом Овид-Едомов и све што је имао.